Snovi

Ovo predstavlja kolekciju od deset snova koje sam sanjao od 2012 do 2016 godine i koji sam zapisao. Naravno, u tom periodu sam imao još snova, ali su mi ovi bili naročito zanimljivi,tako da sam ih zapisao. Od tada nisam sanjao ništa tog intenziteta.

2012-02-29 Sanjao sam devojku kovrdzave crvene kose i odgovarajuceg tena, bez pega, kako se sminka na vrlo neobican nacin - prvo je nanela svu sminku u linijama na lice, pored nosa i gde vec sve treba, a zatim je resila da te boje polako utrljava dok ne dobije odgovarajucu nijansu na svom licu. Ja sam u medjuvremenu pokusavao da joj objasnim sta na engleskom znaci "Bollocks" na taj nacin sto sam isao po sobi i hvatao se za muda, govoreci "Bollocks"! U jednom trenutku je i ona uhvatila svoje medjunozje i rekla "Bollocks". Tada sam se probudio. NAPOMENA: san je bio u boji!
 
2012-03-01 Sanjao sam brzo, sve nesto bezveze, i malo cega mogu da se setim. Ono cega se secam je da sam kod Suncice kuci, ona i njen brat su tu. U jednom trenutku kaze Ilija "Dosao internet", posto ovde gde sada zivim trenutno nema interneta zbog nekih radova ili cega vec. U svakom slucaju, Suncica i ja, maltene u glas, kazemo "Konacno, sad mogu da idem na internet, a ne da pricam tu sa vama, budalama!" NAPOMENA: san je bio u boji!

2012-03-03 Sanjao sam da se nalazim na grabovackoj strani Zapadne Morave, i da treba da predjem na stranu Trstenika preko starog mosta. Morava je bila kristalno cista i imala je prelepu tirkiznu boju, sa dosta kupaca, cija su se tela videla u vodi. Stari most je bio razmontiran, i postojala je samo jedna uska staza za prelazak preko. Ma koliko se trudio, nikako nisam skupio hrabrost da krenem preko, tako da sam ostao sa druge strane. NAPOMENA: san je bio u boji!

2012-08-31 Sanjao sam da se nalazim u nekom bioskopu gde se prikazuje film "Marina Abramovic Umetnik Je Prisutan". Onda se cela bioskopska sala pretvorila u donji podrum kuce u Vrnjackoj Banji. Kada sam krenuo da izadjem odatle, primetio sam da se na dnu plasta sena (koji je iz nekog razloga bio odignut od zemlje) nalazi krokodil. Bio je potpuno miran, tj. nije se pomerao. Medjutim, u jednom trenutku se pomerio i onda je poceo zestoko da se koprca. Shvatio sam da se on tu nalazio dugo vremena i da samo sto nije umro od gladi. Tada se pojavila mama iz gornjeg podruma i rekao sam joj sta se desava. Ona je pokusala da ga dotakne, ali sam je ja sprecio u tome. Ubrzo krokodil je umro od gladi, bukvalno na nase oci. Bio sam zadivljen kolicinom energije koju organizmi imaju u sebi cak i pred samu smrt. Zatim sam uzeo jednu motku i odvojio glavu krokodila od ostatka lesine, a onda je probusio kroz celjusti. Glavu i telo sam stavio na stepenice ispred kuce i onda se probudio.
 
2012-10-21 Sanjao sam kako se setam Trstenikom i zvoni mi telefon. Zove me neki covek iz generalstaba u Beogradu i kaze mi da od sutra ujutru krecem da radim kod njih, posto je moja mama urgirala. Mene hvata nalet panike i kazem im da ja radim u Nemackoj i da me bas briga za njihov posao, ali mi on kaze da sam se ja na to obavezao. Onda ja zovem mamu i objasnim joj celu stvar, pa mi ona kaze da cemo videti sta ce dalje biti. Onda u toj setnji po Trsteniku vidim Brana, i pozdravim se sa njim, a nedaleko odatle je i Suncica. Kad krenem da se pozdravim sa njom, ona se udalji od mene i pocne da me proziva glasno da svi cuju: "Sta sad hoces, sto sad ne ides kod Maje?" Zacudjen, krenem vrlo polako prema njoj, ali mi ona jednako izmice. Na kraju batalim sve i resim da idem kuci, s tim da svratim kod Marinka da vidim kako se snasao kad su mu sklonili kiosk. Nakon malo lutanja prepoznam radnju, ali je samo Goca tu. Ubrzo medjutim dolaze i Bogdan, koji se prilicno ugojio u licu, i Marinko, koji vrlo dobro izgleda posle bolesti. Onda nas trojica i jos moj Voja idemo na kafu u bioskop....
 
2012-10-21 Sanjao sam kako se sa Tosketom i jos nekim kolegama nalazim u kancelariji firme, tj. u kuci kod Zivkova. I naravno imamo neke male zadatke koje treba da uradimo, i onda dolazi Zivkov da imamo sastanak. Posto je on promukao, mora da koristi softver za pisanje svojih misli, a mi mu odgovaramo usmeno. Samo sto je on usao u kancelariju i doneo litar nekog zestokog pica, neko je to pice razbio, pa smo odmah prekrili tu srcu i fleku namestajom koji smo stavili preko. Onda Toske treba prvi da prica sa Zivkovim, ali slucajno iskljuci kompjuter koji sluzi za komunikaciju, i sve tako nesto retardirano se desava. Na kraju nam Zika objasni da moramo da radimo nesto po kuci, ali dok on to objasnjava, pojave se neki duhovi iza njega, i ja shvatim da je on deo neke sekte ili tako nesto, a da kuci treba jedno isterivanje djavola...

2013-09-07 Sanjao sam kako dolazim u stan u kome živim, iako mi je taj stan u stvarnosti nepoznat. Onda pokušavam da otvorim vrata, ali sa užasom shvatam da je stan obijen i da brave nema. Ulazim u stan, proveravam torbicu za novčanik, psujem onoga koji je uzeo moj pasoš i sve bankovne kartice, jedan dan pre mog putovanja u Nemačku. Uto me obaveštavaju da je Slobodan umro. Pokušavam da pozovem Milicu i Voju, ali mi telefon odbija poslušnost. U glavi mi prolazi kada i gde on mora da se sahrani, da moram roditeljima da javim da leš prebace za Trstenik, zato što je tamo sahranjen moj prvi brat. Ne, čekaj! Slobodan je moj prvi brat i on je sahranjen u Trsteniku! Znači da je on opet umro... Pretpostavljam da se te stvari dešavaju, makar samo u snovima. U glavi vrtim scenario da mama i tata moraju da pokupe Bobana dok ja javim policiji da mi je obijen stan... Onda sam se probudio, sa olakšanjem da je sve samo san.

2014-10-22 Sanjao sam kako se šetam po dvorištu skole M.Č.Čajka sa Brajanom Mejom (Brian May, Queen) i kako mi on nešto govori na srpskom. U trenutku kada želim da mu kažem da on baš dobro govori srpski, skoro čak i bez akcenta, on se pretvori u Endrju Vajtheda (Andrew Whitehead) koji me je odmah pozvao u striptiz-bar.

2015-03-23 Sanjao sam kako sam u Ženevi, u haićanskoj prodavnici koja prodaje sve i svašta. U jednoj saksiji sam zapazio jednu dlaku za koju sam jednostavno znao da je Mirina, sagnuo sam se i uzeo je. Dok mi je dlaka još uvek bila u ruci i kako sam se okrenuo da izađem, spazio sam upravo Mirjanu. Bila je obučena u odeću boje peska i pozdravljala se sa prodavačicom na francuskom jeziku. U naletu panike sam ipak odlučio da je pozdravim, što sam i uradio. Ona mi je otpozdravila, podjednako zbunjena kao i ja. Pričali smo nešto neobavezno, kao da smo i ona i ja izbegavali da pričamo o bolnoj temi našeg nepričanja. Sećam se da sam pazio da ona ne primeti da ja držim njenu dlaku, i da sam je u jednom trenutku upitao "Kako je Mateja?" Ona je odgovorila da je dobro, nakon čega sam hteo da znam ko ga čuva. Sada ne mogu da se setim odgovora, a ubrzo potom sam se probudio. Bio je ponedeljak, dvadesettreći mart, pred ponoć. Ono što mi se utisnulo u sećanje je koliko je realan san zapravo bio.

2016-04-01 Sanjao sam kako sedim na nekom kauču i prilazi mi Jelena Brđić, Bojanova sestra. Gleda me sa smeškom i kaže mi: "Ti nosiš malo veću odeću", misleći pri tom da je moja odeća vrećasta. Iako sam shvatio šta mi želi reći, pravim se glup i polako ustajem. Kada se potpuno ispravim, i ona i ja smo svesni da sam za glavu viši od nje, što ja i pokazujem tako što joj stavim šaku na teme, a zatim gledamo taj nivo na mom telu. Ona tada odlazi, a dolazi Jelena Jeka Brđić, Bojanova supruga. Ona me sasvim nonšalantno hvata pod ruku i kaže da ćemo se zajedno slikati. Sa ciljem da me opusti, kaže mi sledeće: "U danu kada treba da se slikaš, prvo ujutru poljubi svoju ćerku. I budi veseo i opušten tog dana." Onda traži od Bojana da nas uslika što on i pokušava svojim telefonom, a Jeka pokušava da preuzme sliku svojim telefonom koji je na preklop i iz nekog razloga ne uspeva. San je bio veseo, a onda sam se probudio.